Optimalno iskustvo, sreća i smisao

Žarko Trebješanin

Mihalj Čiksentmihalji, američki psiholog mađarskog porekla, jedan od osnivača pozitivne psihologije, napisao je svoju najpoznatiju knjigu sa ciljem da pruži utemeljen odgovor, zasnovan na saznanjima savremene psihologije, na prastaro pitanje: Kada se ljudi osećaju najsrećnijim?

Senka - Kako je otkriti i pripitomiti

Žarko Trebješanin


Posle svađe sa sinom, otac se pita: "Ne shvatam šta mi je bilo, koji me je đavo obuzeo, zašto sam bio tako grub i zao prema njemu?". Jedna žena je na prijemu odmah uočila zgodnu plavušu, čija pojava je neobjašnjivo mnogo iritirala: "Kakva veštica, samo se čepi i kikoće".

Joga kao mesto susreta Istoka i Zapada

Olivera Žižović

Izučavanje istočnjačke misli i saradnja sa njenim najistaknutijim tumačima, posebno sa sinologom Rihardom Vilhelmom, obeležile su u velikoj meri delo Karla Gustava Junga i postale stvaralački podsticaj za neka od njegovih najznačajnijih otkrića.

Dijalog sa Jungom

Olivera Žižović

Objavljivanjem knjige Jung i priča o našem dobu Lorensa van der Posta izdavačka kuća Fedon iz Beograda upotpunila je svoju dubinsko-psihološku ediciju još jednim dragocenim naslovom. Ovoga puta reč je o biografiji Karla Gustava Junga, koja dolazi iz pera njegovog prijatelja, pisca, novinara i humanitarca, rođenog u Južnoj Africi, koji je i sâm imao bogat i sadržajan život, ispunjen istraživanjima i putovanjima.

(Ne)vidljiva senzacija srpske kulture

Gordan Maričić

Neke nagrade zakasne: laureati su već siti svega (i slova i kolega), primaju ih mrzovoljni, ravnodušno klimaju glavom, smeškaju se kao na karikaturama Georga Grosa. Neke nagrade stignu rano: laureati su premladi da ih sa pravom radošću prigrle, procene, da njihov značaj uvide.

Jungoc seminar o snovima

Žarko Trebješanin

Knjiga Analiza snova: Beleške sa seminara K.G. Junga održanog 1928-1930, koju je priredio Vilijam Makgvajer, sačinjena od stenografskih beležaka sa Jungovih predavanja, zatim, podrobnog „Uvoda“priređivača o Jungovim seminarima, kao i od njegovih komenatara.

Strast prema slobodi

Ivan Milenković

Cena koju je Baruh de Spinoza (1632–1677), "princ bezbožnika", "inkarnacija satane", čovek čija dela zaslužuju da budu bačena "u tamu pakla", cena, dakle, koju je siromašni holandski filozof platio kako bi postao i, još teže, ostao slobodan, nije bila mala.

Rane koje nas isceljuju

Olivera Žižović

Polazeći od metafore preobražaja gusenice u leptira, koja slikovito upućuje na tegobni proces boravka u čauri i pripremu za život po sasvim drugačijim zakonima – budući da je gusenica bespolna, gotovo slepa i prikovana za tlo, dok leptir polaže jaja, vidi i leti – Marion Vudman predočava šta se dešava kada se nađemo u situaciji da je život, onakav kakav smo do tada poznavali, završen, a novi još uvek nije otpočeo.

Onirično putovanje “vrelog Eneje”

Noel Putnik

O kulturnoj samosvesti jednog društva može se suditi i po njegovom odnosu prema prevodnoj književnosti. To naročito važi za prevode književnih dela sa takozvanih klasičnih jezika, koje iz određenih razloga smatramo uzornim, vrednim negovanja i ugleda.

Za svog druga i sve druge

Gordan Maričić

Da ukratko podsetim. Iako je veliki deo pisama izgubljen, obimna korespodencija Marka Tulija Cicerona sačuvana je. Ona sadrži blizu devet stotina epistola, kao i onih devedesetak koje su razne ličnosti uputile čuvenom govorniku.


Pretraga