Posle svađe sa sinom, otac se pita: "Ne shvatam šta mi je bilo, koji me je đavo obuzeo, zašto sam bio tako grub i zao prema njemu?". Jedna žena je na prijemu odmah uočila zgodnu plavušu, čija pojava je neobjašnjivo mnogo iritirala: "Kakva veštica, samo se čepi i kikoće".
Izučavanje istočnjačke misli i saradnja sa njenim najistaknutijim tumačima, posebno sa sinologom Rihardom Vilhelmom, obeležile su u velikoj meri delo Karla Gustava Junga i postale stvaralački podsticaj za neka od njegovih najznačajnijih otkrića.
Objavljivanjem knjige Jung i priča o našem dobu Lorensa van der Posta izdavačka kuća Fedon iz Beograda upotpunila je svoju dubinsko-psihološku ediciju još jednim dragocenim naslovom. Ovoga puta reč je o biografiji Karla Gustava Junga, koja dolazi iz pera njegovog prijatelja, pisca, novinara i humanitarca, rođenog u Južnoj Africi, koji je i sâm imao bogat i sadržajan život, ispunjen istraživanjima i putovanjima.
Neke nagrade zakasne: laureati su već siti svega (i slova i kolega), primaju ih mrzovoljni, ravnodušno klimaju glavom, smeškaju se kao na karikaturama Georga Grosa. Neke nagrade stignu rano: laureati su premladi da ih sa pravom radošću prigrle, procene, da njihov značaj uvide.
Hans-Georg Gadamer, Početak filozofije, Fedon, Beograd 2007, prevod sa nemačkog Božidar Zec.
Cena koju je Baruh de Spinoza (1632–1677), "princ bezbožnika", "inkarnacija satane", čovek čija dela zaslužuju da budu bačena "u tamu pakla", cena, dakle, koju je siromašni holandski filozof platio kako bi postao i, još teže, ostao slobodan, nije bila mala.
Polazeći od metafore preobražaja gusenice u leptira, koja slikovito upućuje na tegobni proces boravka u čauri i pripremu za život po sasvim drugačijim zakonima – budući da je gusenica bespolna, gotovo slepa i prikovana za tlo, dok leptir polaže jaja, vidi i leti – Marion Vudman predočava šta se dešava kada se nađemo u situaciji da je život, onakav kakav smo do tada poznavali, završen, a novi još uvek nije otpočeo.
O kulturnoj samosvesti jednog društva može se suditi i po njegovom odnosu prema prevodnoj književnosti. To naročito važi za prevode književnih dela sa takozvanih klasičnih jezika, koje iz određenih razloga smatramo uzornim, vrednim negovanja i ugleda.
Da ukratko podsetim. Iako je veliki deo pisama izgubljen, obimna korespodencija Marka Tulija Cicerona sačuvana je. Ona sadrži blizu devet stotina epistola, kao i onih devedesetak koje su razne ličnosti uputile čuvenom govorniku.
Vladimir Milisavljević, Kada su ljudi nicali iz zemlje. Autohtonost u govoru stare Grčke, Beograd, Fedon 2016.
Ponekad je teško poverovati šta sve uspeva da nikne iz ove ispošćene, upropašćene zemlje. Zabezeknuto stojimo pred oblikom života za koji smo verovali da je davno istrebljen i pitamo se kako je, do đavola, uspeo da preživi?
Unesite pojam koji tražite