O kulturnoj samosvesti jednog društva može se suditi i po njegovom odnosu prema prevodnoj književnosti. To naročito važi za prevode književnih dela sa takozvanih klasičnih jezika, koje iz određenih razloga smatramo uzornim, vrednim negovanja i ugleda.
Da ukratko podsetim. Iako je veliki deo pisama izgubljen, obimna korespodencija Marka Tulija Cicerona sačuvana je. Ona sadrži blizu devet stotina epistola, kao i onih devedesetak koje su razne ličnosti uputile čuvenom govorniku.
Vladimir Milisavljević, Kada su ljudi nicali iz zemlje. Autohtonost u govoru stare Grčke, Beograd, Fedon 2016.
Ponekad je teško poverovati šta sve uspeva da nikne iz ove ispošćene, upropašćene zemlje. Zabezeknuto stojimo pred oblikom života za koji smo verovali da je davno istrebljen i pitamo se kako je, do đavola, uspeo da preživi?
Odmah bi valjalo razjasniti nekoliko stvari. Karl Šmit, nemački pravnik i filozofski pisac, bio je nacista. I to jedan od gorih: učestvovao je u pisanju nekih od najstrašnijih nacističkih zakona.
Marija Lujza fon Franc. Senka i zlo u bajkama. Fedon, Beograd, 2012.
Neke nagrade zakasne: laureati su već siti svega (i slova i kolega), primaju ih mrzovoljni, ravnodušno klimaju glavom, smeškaju se kao na karikaturama Georga Grosa. Neke nagrade stignu rano: laureati su premladi da ih sa pravom radošću prigrle, procene, da njihov značaj uvide.
Hans-Georg Gadamer, Početak filozofije, Fedon, Beograd 2007, prevod sa nemačkog Božidar Zec.
Ernst Kantorovic, Dva kraljeva tela, Fedon, Beograd 2012, prevod sa engleskog Ljiljana Nikolić.
Erih Nojman: Amor i psiha: psihički razvoj ženskog: tumačenje Apulejeve bajke, preveo sa nemačkog Milutin Stanisavac, Fedon, Beograd, 2015.
Džejms Hilman, “ San i donji svet “, Fedon, Beograd 2013.
Unesite pojam koji tražite