Igor Grbić
Prikaz | Artea Panajotović, Ursula le Gvin i daoizam, Fedon, Beograd, 2022.
Knjiga začeta kao doktorska disertacija bavi se vezom između stvaralaštva cenjene američke spisatelјice naučne fantastile Ursule le Gvin i daoizma (taoizma), jedne od dve velike autohtone religije Kine, ali i kineske duhovnosti u širem smislu.
Ako crvena boja označava radost, plava poniranje u mir kroz meditaciju i sjedinjavanje sa večnošću, a žuta simbolizuje kralјevsku moć oličenu zlatom sunca, onda bi siva boja najbolјe obeležila zavist. Ima nečeg zbunjujućeg i odbijajućeg u toj kameleonskoj suvoći ispunjenoj pretećom senkom, u kolebanju između crne i bele, u njenoj sposobnosti da pokvari blistavost ostalih boja navlačivši im mutnu koprenu.
Mađarski istoričar ideja i kulture u renesansi Đerđ Endre Senji u svojoj studiji „Džon Di i doktrina egzaltacije” ukazuje da u osnovi svih filozofskih uverenja i okultnih predstava ovog elizabetanskog humaniste leži platonski dualizam, koji postulira jaz između savršenog sveta večnih ideja i uvek promenljivog sveta materije.
Međunarodna promocije knjige Džona Dija na kojoj su, između ostalih, učestvovali i autor knjige prof. dr. Đerđ Endre Senji i naš prevodilac, njegov student doktorand dr Noel Putnik
Žinet Pari (Ginette Paris), kanadska psihoterapeutkinja i plodna spisateljica, jedna je od značajnijih predstavnica arhetipske psihologije, čiji je utemeljitelj Džejms Hilman. Stekavši doktorat iz psihologije na Univerzitetu u Montrealu (Université de Montréal), Pari je gotovo dve decenije (1976–1995) predavala na Državnom univerzitetu u Kvebeku (State University of Québec), gde je nekoliko godina obavljala i dužnost dekana.
Nemački idealizam u našoj sredini često se tretira kao nešto zastarelo. Tome su svakako doprinele ideološke borbe koje su se često dešavale u okrilju filozofije, ali i izvesna fiksacija za pozitivističke antispekulativne ideale koji su u slobodnijim filozofskim sredinama davno odbačeni.
U nizu stručnih seminara koje je Karl Gustav Jung držao tokom bezmalo tri decenije na različite teme – od uvoda u analitičku psihologiju, preko analize snova, vizija, psihologije nesvesnog, do tipologije ličnosti – seminar o Ničeovom Zaratustri izdvaja se iz više razloga.
Šezdeset godina nakon prvog izdanja, čitaoci u Srbiji, konačno, zahvaljujući izdavačkoj kući Fedon, mogu da se upoznaju sa jednom od najznačajnijih studija kada je reč o periodu renesanse. Studija Edgara Vinda nije samo temeljna i dobro poduprta brojnim uvidima u originalne zapise, već je i lucidno pronicljiva.
En Belford Ulanov i Bari Ulanov, Pepelјuga i njene sestre. Dva lica zavisti, Beograd, Fedon, 2020.
Od antičke hetere Rodopide, preko Je Ksijan kineskog pesnika Čengšija i Čenerentole italijanskog pisca Đanbatiste Bazilea, sve do Diznijeve Pepelјuge, u mnogim epohama i tradicijama provlači se pripovest o prelepoj, skromnoj devojci koju porodica njene maćehe tlači i ponižava, ali koja na čudesan način nalazi put do prinčevog srca.
Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka Karl Gustav Jung je održao niz kraćih, ali i dužih, višegodišnjih seminara svojim učenicima, saradnicima, kolegama i odabranim analizantima, tokom kojih se bavio dubinsko-psihološkim temama, razmatrajući raznovrsne sadržaje iz ugla analitičke psihologije. Seminar na kojem je podrobno analiziran Ničeov filozofsko-poetski spis Tako je govorio Zaratustra pokazao se ne samo kao najduži, pa stoga i najobimniji – trajao je šest godina (od 1934. do 1939.) – već je bio i poslednji u nizu, budući da je prekinut usled približavanja Drugog svetskog rata, nakon kojeg Jung više nije nastavio sa praksom držanja seminara te vrste.
Unesite pojam koji tražite