Animus i Anima u bajkama

Marija-Lujza fon Franc
 

2020 Animus i Anima mala

Preveo s engleskog
Branislav Stojiljković

Format 13x20 cm
Broširani povez sa omotnicom
Broj strana 152
Beograd, 2020

 

MUŠKO-ŽENSKI ODNOSI U BAJCI

Bajke su, kao i mitske priče, veoma pogodne za jungovsku dubinskopsihološku analizu, pošto se u njima javlјaju širom sveta isti motivi, tipski likovi, prizori i simboli. Čarobne priče o nemogućim zbivanjima u fantastičnom svetu, u kojem obitavaju zmajevi, divovi, vile, veštice i čudovišta, predstavlјaju dragocen izvor za upoznavanje čovekove psihe, a posebno, arhetipskih figura u kolektivnom nesvesnom. U tim drevnim pričama, čovek se susreće sa prastarim, nadličnim obrascima i likovima koji izazivaju divlјenje, strah, a nekada i užas, piše Marija-Lujza fon Franc u knjizi Animus i Anima u bajkama (Fedon, Beograd 2020). Poznata Jungova saradnica posvetila je bajkama i druge svoje knjige: Tumačenje bajki, Princip individuacije u bajkama, Arhetipski obrasci u bajkama, Motivi iskuplјenja u bajkama, Ženski pricip u bajkama, Senka i zlo u bajkama, Mačka ...

U ovoj knjizi, fon Francova se fokusira na dva koplementarna arhetipa – Animu i Animusa. Ovi važni pojmovi Jungove psihologije nastali su analizom fantazija, snova, vizija i simptoma pacijenata, ali i duhovnih tvorevina raznih naroda poput religijskih ideja, mitova, legendi, predanja i bajki. U knjizi pred nama autorka na primerima bajki iz različitih kultura, pokazuje značaj poznavanja arhetipova za poznavanje bajki i istovremeno, koliko su one važne za naše razumevanje arhetipskih likova.

Ko je Anima i kakva je njena uloga u životu muškarca
Anima je nesvesna predstava žene u muškarcu, ona je personifikacija principa povezivanja, Erosa. Anima je „arhetip samog života“ (Jung). Suština žene je sposobnost da voli, stvara, rađa, daje život, hrani, brine, čuva ga i neguje .

Anima potiče iz božanske, arhetipske sfere, ona, dakle, nije smrtna, zemalјska žena. Ona je numinozna psihička predstava ali se vezuje za pogodnu konkretnu ženu i tek tada kada se na nju projektuje, muškarac postaje opčinjen tom zemalјskom ženom koju divinizuje. Anima izaziva u muškarcu suptilna raspoloženja i zna mnoge lukave strategije da dobije ono što želi. Kada se muškarac iznenada strasno zalјubi, kada ga neka žena očara i „zavrti mu mozak“, to je pouzdan znak da se u njegov život umešala Anima i napravila haos.

Arhetip Anime ima dva pola, dva lica, tj. može se javiti u svetlom, pozitivnom vidu kao vila, plemenita princeza i prostodušna devojka, ali i u mračnom, destruktivnom vidu Sotonine kćeri, veštice, sirene ... U svom pozitivnom vidu Anima je posrednik između svesnog i nesvesnog. Ona kao vodič pomaže muškarcu da se snađe u laviritnu vlastitog nesvesnog. U evropskoj bajci Crna princeza, Anima je javlјa kao kći Đavola (kod katolika nedostaje mračni aspekt ženskog principa, objašnjava autorka). U ruskoj bajci Carica Devica, ona se pojavlјuje kao mitska Baba Jaga, vladarka svih tajnih obrazaca zbivanja u prirodi i kao personifikacija proždiruće Velike Majke.

U nekim bajkama (ruskim, ali i nemačkim, indijanskim) Anima se javlјa u ambivalentnom, dvogubom, pozitivnom i negativnom izdanju. Tako, recimo Carica Devica je nemilosrdna boginja smrti (čiji se vrt sa zlatnim jabukama nalazi u kralјevstvu gde zalazi Sunce), ali je lјubav prema prema junaku Ivanu preobražava u privrženu ženu i dobru majku. Ili u bajci o Ženi-zvezdi junakinja, gledano s preda, ima izgled prelepe žene ali kada se gleda s leđa vidi se njeno naličje, ona je tek kostur, smrt.

Animus i njegova uloga u ponašanju žene
Animus je unutrašnja predstava muškog u nesvesnom žene. On je princip logosa, uma, reda. Animus, u svom pozitivnom aspektu javlјa se u bajkama u liku princa, starog mudraca, čarobnjaka i predstavlјa neophodnu i skladnu dopunu ženskoj psihi, jer joj donosi duhovnost, racionalnost, kreativnost, borbenost i preduzumlјivost.

Ali i on ima svoju tamnu stranu. Nasuprot Animi, on je arhetip destrukcije i smrti. Milion godina u realnosti, u surovoj borbi za opstanak, muškarac obavlјa rad smrti, on lovi, ratuje, ubija zveri, ali i druge lјude. Animus se javlјa u bajkama i fantazijama, ali i u ženinom stvarnom životu u svom primitivnom, razornom izdanju i tada demonstrira svoju moć, brutalnu silu, a u njoj izaziva revolt, žučne rasprave i sukobe sa okolinom. Naročito onda, ako ćerki nedostaje majka, uzor za sticanje ženskog identiteta, a ima snažnog, dominantnog oca, tada ona postaje nesigurna, slaba i lako potpada pod uticaj očinskog Animusa i biva njime opsednuta. Ženin problem sa Animusom, dakle, nastaje kada on nju savlada i prignječi „muškim umom“ njenu emocionalnu stranu i ona počne da misli i dela prenaglašeno „muški“, što je neprirodno ponašanje („kao slon u staklarskoj radnji“). Zli, destruktivni Animus je Starac sa dugom bradom u nemačkoj bajci Stari Rikrank, koji je hrišćanstvom preobražen u supstitut drevnog germanskog boga, detronizovanog i demonizovanog. U drugim bajkama (turkmestanska bajka Čarobni konj) je to Div, arhaični vid demonskog božanstva ili bik, oličenje primitivne muške snage. Negativni Animus-đavo, ubija u ženi svaki njen ženski aspekt života (emotivnost, saosećanje, brižnost).

Poznavanje ovih drugopolnih arhetipskih figura u bajkama, naših „nevidlјivih partnera“, može nam pomoći da bolјe razumemo ne samo bajke, nego i sebe same i svoje, često zamršene, blagoslovene i kobne odnose sa drugim polom.

Žarko Trebješanin


Pretraga